Umor, slabost, blijeda koža, aritmija, hladni ekstrimiteti, opadanje kose, bol u grudima, glavobolja….samo su neki od simptoma anemije.
Svi navedeni simptomi su različitog intenziteta, a veoma često ovaj zdravstveni problem otkrije se potpuno slučajno. Kako nivo željeza vremenom opada, tako se značajno može narušiti kvalitet života jer ono ima važnu ulogu u organizmu zato što snabdjeva kiseonikom mozak, srce, jetru…
Ukoliko primijetite neke od simptoma odmah prekontrolišite krvnu sliku jer sam organizam ne proizvodi željezo i njegove vrednosti se moraju odmah povećati unosim hrane, ili pak putem preparata. Anemija može biti trenutna, ili čak dugotrajna zavisi iz kog razloga je nastala.
– Anemija nastaje najprije zbog gubitka eritrocita, hemoglobina, koja može biti prisutna u periodima menstrualnog ciklusa, ili pak ukoliko je akutna, ako se dogodi usljed povreda, ili hiruških zahvata. Dalje, razlozi za anemiju su nedovoljna sinteza eritrocita i hemoglobina koja se javlja nedovoljnom proizvodnjom crvenik krvnih ćelija, usljed nedostatka gvožđa, vitaimina B12, ili pak zbog manjka folne kiseline. Kao treći razlog, može se javiti zbog imunoloških i drugih razloga, kaže ljekar opšte prakse dr Goran Popović.
Ako izuzmemo imunološki razlog za nastanak anemije, ona se uglavnom javlja zbog nepravilne ishrane, odnosno zbog lošeg odabira namirnica, te lstručnjaci apeluju da bi hrana trebalo da bude raznovrsna i hranljiva.
Željezo se, recimo, nalazi u mesu, piletini, ribi, jajima, soji, grašku, cvekli.. ukoliko bi na jelovniku svakoga dana imali bar neku od pomenutih namirnica dnevni unos bi iznosio od 10 do 30 miligrama, što je više nego dovoljno za funkcionisanje organizma.
Željezo je mineral iz grupe oligoelemenata i organizmu je potreban u veoma malim količinama, ali kako ga sami ne proizvodimo unosimo ga isključivo putem hrane i to oko 10 do 30 miligrama dnevno. Muškarci u imaju oko 3,8 grama željeza, a žene 2,3 grama, jer žene gube željezo mjesečnim ciklusom, trudnoćom, stresom, kao i drugim faktorima koji utiču na deficit željeza. Kako ne bi došlo do pada neophodno je svakoga dana unositi namirnice koje u sebi sadrže ovaj mineral.
Za povećanje željeza najbolje je jesti pileću džigericu, ribu, pasulj, grašak, krompir, brokoli. Voće, odnosno vitamin C ima ključnu ulogu prilikom apsorpcije željeza zato ga treba unositi kroz kivi, limun, narandže ili ananas. Najvažnije je da svakoga dana praviti zdrave obroke, uzimati dosta voća, povrća.
Namirnice koje sadrže željezo
Ono što treba napomenuti da kod biljnih unosa željezo se najmanje može iskoristiti u prosjeku oko dva odsto, dok kod mesa taj procenat može biti daleko viši od 15 do 20 odsto.
Od mesa, svinjska džigerica sadrži 17,9 mg Fe/100gr, pileća džigerica 7, 4 mg Fe/ 100 gr, piletina 1 mg Fe /100 gr, govedina – 2,6 mg Fe/ 100 gr , riba – 3 mg Fe /100 grama.
Što se povrća tiče, cvekla sadrži 0, 8 mg Fe / 100, grašak 1, 5 mg Fe / 100 gr, krompir 0,8 mg Fe / 100 gr, brokoli 0,7 mg Fe / 100 gr, pasulj 4, 7 mg Fe / 100 gr, boranija 1 mg Fe / 100 gr.
Željezo se svakako nalazi i u voću, limun sadrži 0,6 mg Fe, vitamin C 53 mg / 100 gr, kivi 0,3mg Fe, vitamin C 92, 7 mg/ / 100 gr, pomorandža 0,1 Fe, vitamin C 53,2 mg / 100 gr, banana 0,3 mg Fe, vitamin C 8,7mg / 100 gr, jabuka 0,1 Fe, vitamin C 4, 6 mg / 100 gr, ananas 0,3 Fe, vitamin C 47, 8 / 100 gr.
Kopriva, recimo sadrži 1, 6 mg gvožđa na 100 grama i odličan je saveznik u borbi protiv anemije. Ukoliko svakoga dana konzumirate čaj od koprive sa medom kao dodatak (ima ga u svakoj apoteci ili prodavnici zdrave hrane) uspjećete da unesete dio menirala koji je neophodan organizmu.
(Žena Blic)