Pacijenti često lutaju i prepisuju to stresu, a zbog toga imamo stvaranje gastritisa koji može da ima uporne, česte i dosadne tegobe
Mučnina, gorušica, slab ili loš apetit, porblemi sa varenjem i bol samo su neki od simptoma nimalo prijatnog zdravstvenog stanja. Sigurno vam se nekada dogodilo da od stresa osetite bol u želucu ili nakon što ste pojeli namirinicu koja vam očigledno ne prija.
Mnogi uzimaju lekove na svoju ruku, misleći da ublažavanjem bola leče i gastro probleme. Takvo ponašanje može za posledicu da ima ozbiljnije probleme. O uspostavljanju dijagnoze, samom pregledu i lečenju nervoznog želuca, govorio je u emisiji “150 minuta” na Prvoj dr Srđan Marković, gastroenterolog.
“Mi, lekari, volimo da kažemo da su to funkcionalni poremećaji na nivou želuca. To su poremećaji funkcije samog želuca gde prosto njegovim pregledom nailazimo na zdrav i normalan nalaz, ali tegobe su tu. Pacijenti često lutaju i prepisuju to stresu, a zbog toga imamo stvaranje gastritisa koji može da ima uporne, česte i dosadne tegobe. Najveći broj pacijenata je sa poremećajima funkcije digestivnog trakta”, rekoa je dr Marković.
“Stres jeste okidač i za ozbiljnije bolesti. Suština je da napravimo razliku između funkcionalnih i organskih poremećaja digestivnog trakta. To su tegobe koje su u svojstvu nervoznog želuca nakon ishrane, kao neki postprandijalni distres sindrom za želudac. Dispepsiju ćete često videti kao dijagnozu, a to je otežano varenje određene vrste hrane. Obično pacijenti kažu da im neka hrana ne prija. Kad se čovek najede te hrane, može da nastane bol u želucu ili u regiji creva. Bol u stomaku je alarmni simptom. Morate pacijenta da shvatite ozbiljno, da eliminište ozbiljne bolesti, nećemo sve olako prepisati nervozi i stresu”, objasnio je gastroenterolog.
“Prva linija u lečenju je da se blokira lučenje hlorovodonične kiseline jer hrana koja ne prija i stres dovode do pojačanog lučenja kiseline, pa mi možemo da damo lek koji blokira lučenje kiseline. Na taj simptom se uvek nadovežu nadutost i prisustvo više gasova, loših bakterija. Možemo da dodamo probiotike i da popravimo način ishrane. Jako je važno da pacijent nema alarmantne simpome, a to znači da nisu malokrvni, da ne gube na kilaži, da nemaju krv u stolici, da ne povraćaju. Blaga nelagodnost i natudost nisu alarmni znaci”, objasnio je dr Srđan Marković, gastroenterolog.
najzena.rs