— Ja.
Zurila sam u Marka.
— Što znači „ja“?
Spustio je pogled.
— Taj čovjek je moj brat blizanac.
U tom trenutku netko je pokušao otvoriti vrata spavaće sobe.
Rachel je ustuknula.
— Nikad mi nisi rekao da imaš brata blizanca.
— Jer sam godinama pokušavao zaboraviti da postoji.
Vrata su se zatresla.
— Mark! — začuo se glas izvana.
Isti glas.
Mark je tiho rekao:
— Zove se Michael. Prije šest godina, nakon moje nesreće, svi su mislili da je nestao. Ali prije nekoliko mjeseci ponovno se pojavio.
— A moje fotografije?
Mark je progutao knedlu.
— Michael te je promatrao. Pokušavao je saznati koliko znaš o našoj obitelji.
Vrata su se ponovno zatresla.
Tada je Mark izvadio telefon.
— Sada ćemo izaći kroz prozor i pozvati policiju. Više ti ništa neću skrivati.
Spustila sam pogled prema krovu trijema.
Bilo me strah.
Ali prvi put te noći znala sam jedno:
**Ono što se događalo nije bila nikakva tajanstvena sila. Netko je mjesecima planirao sve ovo — i sada smo morali otkriti zašto.**
Napomena: Priča je preuzeta i prilagođena za potrebe pripovedanja. Imena, likovi i događaji mogu biti izmišljeni ili izmijenjeni. Izvorni autor/izvor nije poznat.
