Ethan Caldvell je imao sve-novac, slavu i uticaj. Sa 42 godine već je bio milijarder zahvaljujući neverovatno uspešnom tehnološkom startupu koji je prodao na vrhuncu popularnosti. Ali ono što više nije imao su žene za koje je rekao da ih je nekada voleo—Isabel Monroe.
Pre pet godina njihov brak je bio miran. Isabel, talentovana kustosica umetničke galerije, nikada nije bila zainteresovana za Itanov novac. To ga je delimično privuklo njoj. Bila je elegantna, mirna i uravnotežena. Ali dve godine kasnije, brak se raspao pod ugnjetavanjem Itanove rastuće sebičnosti i Isabelinog odbijanja da bude legitimna supruga.
Kada ga je Isabel tokom poslovnog putovanja uhvatila za prepisku sa manekenkama, otišla je bez borbe. Nema tužbi, nema zahteva — samo njen ponos i tišina. Ethan, ranjena hladnim odlaskom, čekala je priliku da dokaže da je pogrešila. I eto, ta šansa se pokazala.
Nameravao je da se oženi Clarissom Beauchamp, 28-godišnjom modnom dizajnerkom sa 3 miliona pratilaca koja je želela da privuče pažnju. Venčanje je održano u privatnoj toskanskoj vili, sa helikopterima, vatrometom, slavnim kuvarima i tako exkluzivnom listom gostiju da su čak i političari bili zapanjeni.
Ethan je zamolio svog pomoćnika da pošalje Isabel poziv-ne iz ljubaznosti, već iz proračuna. Želeo je da vidi šta je odbila: luxuz, slavu i ženu kojom ju je zamenio. Nije mu bilo dovoljno da krene dalje-želeo je da požali što ga je napustila.
Isabel je dobila pozivnicu u beloj koverti zapečaćenoj voskom i zlatnim inicijalima. Na trenutak su joj ruke zadrhtale, ali ne od tuge, već od težine onoga što je predstavljalo. Tri godine nije dobila vest od Ethana. Za to vreme, ona je sa spokojnim dostojanstvom preizgradila svoj život preselila se u Pariz, ponovo otvorila galeriju svoje pokojne bake i odgajala ćerke.
Kćeri su blizanci.
Niko, čak ni Ethan, nije znao za njih.
U početku je odlučila da uopšte ignoriše pozivnicu. Zašto ići u jazbinu lava za štampu, tračeve i dizajnerske duhove? Ali onda je pomislila na svoje devojke Ameliju i Elodie, koje sada imaju tri godine, a obe su sive kao Ethan, oči i oštra brada.
Bili su radoznali da saznaju o ocu, iako im Isabel nikada nije rekla više od”daleko je”. Nikada nije zvao, pitao, nikad nije znao. A sada će videti.
Odgovorila je sa”da”.
Vjenčanje je bilo onako kako ju je Ethan zamislio, i još više. Šampanjac je izlivao reku, a Clarissa je nosila haljinu od 200.000 dolara po meri od Diora. Ethan se rukovao, pozirao za fotografije, već planirajući kako diskretno pogledati Isabel kada se pojavi-samo da bi uhvatio žaljenje u njenim očima.
“Isabel Monroe je ovde”, šapnuo je jedan od biletara.
Ethan se okrenuo mermernim stepenicama vile, očekujući da će videti istu ženu mekog glasa koju je nekada poznavao. Ali ono što je video nateralo ga je da ispusti čašu.
Isabel, obučena u elegantnu mornarsku haljinu, samouvereno je hodala između dve devojčice u identičnim haljinama. Svaka od njih držala ju je za ruku. Njihovi pogledi bili su nepogrešivo vezani za njega.
Na trenutak se činilo da je zabava zamagljena. Muzika, smeh, tost — sve je to bilo prigušeno. Gosti su počeli da šapuću. Čak se i Clarissa zbunjeno osvrnula.
Isabel se zaustavila samo nekoliko metara od Ethana. Uljudno se nasmešila i nagnula se prema blizancima. – Pozdravi svog oca, devojke.
Ethanovo lice je bledilo. “Šta…šta je to?”
“Upoznajte, to su Amelia i Elodi”, rekla je Isabel mirnim glasom. “Vaše ćerke.”
Tišina koja je usledila nakon Isabelinih reči presekla je muziku poput sečiva noža. Po prvi put u godinama, Ethan Caldvell — uticajni čovek, tehnološki mogul, miljenik naslova — ostao je bez reči.Osvetljenje zadataka za kancelarije
Usne su mu se otvorile, ali nije izgovorio ni reč. Preveo je pogled sa Isabel na dve devojke koje su stajale pored nje. Sličnost je bila nesporna. Njihovi pogledi su bili isti kao i on, a njihova poza je imala nešto poznato što ga je oduševilo do srži. Elodi je nagnula glavu na jednu stranu, baš kao što je to činio kada je bio zbunjen. Amelia je malo škiljila kada se fokusirala, izgled koji je nekada zabavljao njegove stare kolege po upravnom odboru.
Clarissine oči su se proširile od užasa. Šapnula je nešto svojoj deveruši i pojurila na zadnju terasu, stisnuvši telefon u rukama i nešto šištajući u njega. Gosti su počeli da šapuću-neki su se pretvarali da ne gledaju, drugi su otvoreno ogovarali. Kamere su se tiho okrenule prema Isabel, nesigurne da li je to deo svadbene drame ili katastrofalna greška.
Ethan je konačno progovorio, glas mu je bio nizak i napet.
“Zašto mi nisi rekao?”
Isabel ga je pogledala u oči, mirna kao i uvek. – Zato što nikad nisi pitao. Bili ste previše zauzeti jurnjavom za modelima i novcem. Kad sam odlazio, nisam želeo svađu-želeo sam mir. A onda sam saznala da sam trudna. Dok sam odlučio da vam se obratim, već ste se razmetali naslovnicama časopisa, jureći između jahti i novih devojaka. Jasno ste rekli da ste odlučili da živite dalje.
“Nisi imao pravo…”
“Ne”, naglo je prekinula, ali i dalje suzdržana, ” nisi imao pravo da me pozoveš ovde kao exponat da se zabaviš sa svojom ljubavlju. A sada kada je vaša mala savršena demonstracija dala pukotinu, besni ste. Ali, Ethan, ove devojke-pogledala je blizance koji su se tiho igrali sa čipkastim rubom njene haljine-nisu tu da vas sramote. Oni su tu da upoznaju osobu čiji DNK nose, bez obzira da li zaslužuje da se zove njihov otac ili ne.”Osvetljenje kancelarija.
Ethan je zakoračio napred, zapanjen, ali oprezan. “Mogu ja… razgovarati s njima?”
Amelia je podigla pogled i nevino pitala: “Da li ste taj čovek na fotografiji pored maminog kreveta?”
Elodi je uskočila:”Mama je rekla da ste pametni, ali niste baš prijatni.”
Uzdasi iznenađenja su se kotrljali po gomili.
Ethan je čučao, ne znajući da li da mu se smeje ili plače. “Mislim da sam to zaslužio.
“Da”, tiho je odgovorila Isabel. – I imate izbor. Možete se vratiti na svoju zabavu, pretvarati se da se nikada nisam pojavila tamo i oženiti se ženom koja čak ni ne zna ko ste zapravo. Ili možete sazreti, preuzeti odgovornost i upoznati svoje ćerke izbliza. Ne kao sa glumicom, već kao sa osobom na koju će ikada biti ponosni.”Zadatak osvetljenja kancelarija: cvetni aranžmani za majčin dan
U ovom trenutku, Clarissa se vratila, bleda, sa nepropusnim izrazom lica. “Ethan”, rekla je oštrim glasom, ” moramo da razgovaramo. Sada.
Ethan je preveo pogled sa nje na Isabel, a zatim ponovo na devojke. Po prvi put posle mnogo godina, na njega je pala težina nečeg stvarnog.
Razgovaraću s tobom kasnije, rekao je Clarissi, ne gledajući je. “Trenutno moram da budem ovde.”
Clarissa je stisnula čeljusti. Bez reči više, okrenula se i vratila se u vilu, a kamere su se zablistale dok je prolazila.
Venčanje nije završilo poljupcima i aplauzom. Sve se završilo tako što su se gosti polako razišli, ne znajući da li su prisustvovali venčanju ili proračunima.
Kasnije te večeri, kada je nebo iznad brda Toskane obojeno u zlatnu boju, Ethan je sedeo sa Isabel i blizancima ispod čempresa. Razgovarali su. Stvarno razgovarali. Ne kao bivši ljubavnici, ne kao milijarder i kustos, već kao ljudi — nesavršeni, modri, ljudski.
Amelia se nagnula prema njemu i pitala: “Da li voliš sladoled?”
Nasmejao se tako iskreno kao što ga niko nije čuo poslednjih godina. “Volim sladoled.”
“Onda možeš sutra da pođeš sa nama”, izjavila je Elodi, ” ali samo ako obećaš da nećeš obući svoje modne satove.
Skinuo ih je i sa osmehom pružio Isabel. “Dogovorili smo se.
Ethan se nikada nije oženio Clarissom. Venčanje je postalo beleška u istoriji tabloida. Ali šest meseci kasnije preselio se u Pariz na pola radnog vremena. Ne da obnovimo vezu sa Isabel, već da naučimo da budemo otac. Devojke nije bilo briga što je milijarder. Bilo im je važno da se pojavi.
I postepeno, neumorno, to je uspelo.
PREUZETO