Moja supruga je preminula kada su moji sinovi imali 8 i 4 godine. Nakon toga sam se ponovo oženio, i moja nova supruga i ja smo u braku već 11 godina. Ona je ranije bila udata i ima ćerku iz tog braka. Njen bivši muž ima svoju priču, ali dovoljno je reći da je živ, ali nije deo njihovog života.
Kada smo se venčali, moji biološki sinovi imali su 13 i 9 godina, a moja pastorka 12. Tokom ovih 11 godina pokušavao sam da izgradim odnos s njom — kupovao sam joj poklone i trudio se da uvek ima sve što poželi. Radio sam sve što sam mogao da je usrećim.
Vozio sam je u školu, dolazio na njene vannastavne aktivnosti, plaćao najbolje privatne škole koje sam mogao da priuštim. Radio sam dan i noć da bih joj obezbedio životni standard koji zaslužuje (moja supruga je domaćica, što je bila njena odluka nakon što je dobrovoljno dala otkaz u marketingu). Trudio sam se i tretirao je kao i svoje sinove, ali me je i dalje mrzela.
Sve je kulminiralo kada je moja pastorka diplomirala pre oko pet godina. Dok je moj stariji sin pozvao moju suprugu (svoju maćehu) na diplomu, moja pastorka je odbila da pozove mene. Imala je samo dve ulaznice i pozvala je jedino svoju majku (njenih baka i deka nije bilo jer žive u domovini moje supruge).
Kada sam je pitao zašto, rekla je: „Ti nisi moj otac; nisi me odgajio i ne želim te u svom životu.“ Bio sam slomljen. Pokušavao sam svim silama da me zavoli, ali me je mrzela. Ipak, platio sam joj fakultet (kao i svojim sinovima).
Pre nekoliko meseci obavestila je moju suprugu da će se udati. Saznao sam to tek kada mi je supruga rekla. Još teže mi je palo kada sam saznao da će doći kući da proslavi, pa sam pripremio tortu, balone i još mnogo toga. Međutim, u poslednjem trenutku promenila je plan. Samo je rekla mojoj supruzi da dođe kod nje u stan — bez mene i sinova. Bio sam skrhan.
Kada sam je na kraju pozvao da joj čestitam, pokušala je što brže da završi razgovor. Na kraju sam je pitao da li bih barem imao čast da igram s njom ples oca i ćerke na venčanju, ali je to odmah odbila.
Nisam ništa rekao, ali uskoro je stigao zahtev za novac — moja supruga mi je rekla da joj treba novac za venčanje. Dugo sam razmišljao, ali pošto me ona ne smatra svojim ocem, rekao sam da neću plaćati njeno venčanje. Rekao sam supruzi da ima nešto novca ušteđeno i da može da ga iskoristi ako želi, ali da ja neću učestvovati u troškovima. Bila je besna; rekla je da skoro ništa nije uštedela i da sam grozna osoba.
Sada me zove cela njena porodica — otac, brat, svi — i govore mi da moram da platim. Sve se pretvorilo u haos i podelilo porodicu, ali ja i dalje ostajem pri svojoj odluci.
Da li sam u pravu što sam odlučio da ne platim njeno venčanje?
ZDRAVLJEPRIRODA.NET