Moja snaha često ostavlja blizance u mom domu bez ikakvog upozorenja.
Jednostavno se pojavi na vratima s torbama i kaže:
„Moram nešto obaviti, brzo ću.“
A „brzo“ često znači cijeli dan.
Ne kažem da ih ne volim — naprotiv.
To su moja unučad, moja krv, moj ponos.
Ali i ja imam svoj život, svoje obaveze, svoje godine.
Nisam dadilja, nego baka.
Nekad sjedim i razmišljam — da li je teško reći „molim te“ ili „hvala“?
Da li je tako teško nazvati sat ranije i pitati mogu li?
Ne tražim mnogo, samo malo poštovanja.
-->
Znam da im pomažem iz ljubavi.
Ali ponekad ljubav boli —
kad vidiš da je neko uzima zdravo za gotovo.
jednaistina