Za rođendan mog muža, radila sam prekovremeno i mesecima štedela da bih mu kupila vrhunsku espresso mašinu o kojoj je maštao. Ali jedan poklon nije bio dovoljan. Takođe sam uštedela 3.500 dolara da mu kupim retku, potpisanu litografiju njegovog omiljenog umetnika.
Kada je otvorio poklone, lice mu je zasijalo i nije prestajao da priča koliko sam pažljiva i neverovatna. Čak se i našalio: „Podigla si lestvicu previsoko!“
Nasmejala sam se i rekla mu da je vredelo svake pare da ga vidim tako srećnog.
Dva meseca kasnije — moj rođendan.
Nisam očekivala ništa ekstravagantno — nisam materijalista — ali sam se nadala nečemu pažljivom, posebno s obzirom na sav trud koji sam uložila u njegov dan. Tog jutra mi je pružio malu kutiju, ozbiljnog izraza lica. Kada sam je otvorila, moje uzbuđenje se pretvorilo u šok. Unutra je bio privezak za ključeve… sa ugraviranim datumom našeg venčanja.
Pitao me je da li mi se sviđa. Iskreno, pukla sam.
Pokušala sam da ostanem smirena, ali glas mi je zadrhtao dok sam pitala:
„Da li je ovo… ovo moj poklon?“
Nasmešio se i rekao: „Mislio sam da je značajno. Uvek gubiš ključeve, pa ćeš sada misliti na mene svaki put kada ih nađeš.“
Gledala sam ga, nadajući se da se šali, ali nije. Nisam mogla da se suzdržim. Reči su samo izašle:
„Jesi li ozbiljan? Mesecima sam štedela za tvoju espresso mašinu i onu litografiju. Mislila sam da ćeš i ti uložiti malo truda u moj rođendan!“
Njegovo lice se promenilo. „Zašto porediš? Nije poenta koliko poklon košta. Poenta je u nameri.“
„Upravo!“ odbrusila sam. „Gde je ovde namera? Privezak? Stvarno? Posle svega što sam uradila za tebe, ovo deluje kao nešto usputno.“
Prekrstio je ruke. „Ne mogu da verujem da si ovako nezahvalna. Nije da se nisam potrudio. Mislio sam da ćeš ceniti nešto jednostavno i sentimentalno.“
U tom trenutku su mi suze već navirale.
„Nije stvar u novcu,“ rekla sam. „Radi se o nedostatku truda. Deluje kao da me ne ceniš onako kako ja cenim tebe.“
