Život stvarno piše drame, a takva drama se desila i Leposavi koja je do 60. godine živela čak i dosadnim životom, a onda se sve preokrenulo
Leposava se udala za Milutina pre 40 i kusur godina. Bilo je to vreme Jugoslavije, upoznali su se na radnoj akciji i sve što su imali od života moglo je da stane u tih par nedelja.
Bilo je to vreme pesme, mladosti, radosti, a oboje su bili u punoj snazi. Leposava je Milutina znala kao naočitog momka iz susednog sela, a kada joj je pomoga da pregura neka kolica sa teretom – varnice su sevnule.
Samo par meseci nakon radne akcije, par se venčao.
Prvo dete, sin Radovan, stigao je godinu dana posle venčanja. A onda su godine prolazile u gradnji kuće, čekovima, useljenjem pod ploču, zaposlenjem u firmi… Kada im se rodila ćerka Rada život je opet usporio ritam.
Godine su prolazile u brizi za decu, njihovom školovanju, upisu u srednju, pa na fakultet, dok su Rada i Milutin, kao dva stranca usmerena u istom pravcu dane provodila u zabludi da se znaju.
Nesreća kojoj se niko nije nadao
Milutin je imao svoj posao, par prijatelja sa kojima je gledao utakmice i pio pivo, dok je Leposava dane provodila brinući o svima i o svemu. Nikad se nije udubljivala u njihov brak. Znala je da se vi ponekad svađaju, život nije bio idealan.
Tako su i oni imali sitne čarke oko svakodnevnih dogovora.
Dok je Milutin hteo da kupi nova kola, Leposava je htela da te pare ulože u novu stolariju za kuću.
“Dabogda me nekad poslušao,” automatski je rekla kada je on pun ponosa u dvorište uvezao novi automobil, po Leposavi sasvim nepotreban.
I onaj stari ih je savršeno dobro služio, ali on je hteo da se vozika okolo u nekom jakom automobilu koji po Leposavi uopšte nije odgovarao njima.
Upravo taj automobil mu je došao glave. Dok se jedno veče vraćao sa utakmice i druženja uz pivo, sleteo je sa puta na par kilometara od njihve kuće.
Policija je mogla samo da konstatuje da se u slupanom automobilu nalazi mrtav čovek. Pričali su da je izgubio kontrolu nad vozilom jer je bio pijan, ali Leposava je samo govorila: “Kriv je taj vražji automobil, on nije navikao da vozi tako jaka kola…”
Sahrana u izmaglici
I prošla je Leposava sve ono što je potom sledilo: sahrana na kojoj je došla masa sveta, tešenje uplakane i izmučene dece, pitanje kako će podeliti imovinu, beskrajne telefonske pozive uplakane rodbine koja je bila “zabrinuta za jadnu Leposavu”.
Izborila se ona sa svim tim, a onda – dva meseca od smrti supruga, kada je sve bilo rešeno, stigla ju je strašna tuga i pitanje “Šta sad?”
Kao da je sudbina poslala odgovor na ovo pitanje, na njenim vratima pojavio se jedan čovek.
Poseta koju ni u snu nije sanjala
Jednog vikenda pozvonio je neko na njena vrata. Naučena da mora da ispoštuje svakog i sve, Leposava je već očekivala da će rodbina da dolazi. Svaki vikend spremala je pite i kolače, kako bi poslužila one koji dolaze “na žalost”.
Visok, sed i veoma šarmantan čovek sa plavim očima pojavio se ispred njenih vrata.
“Ja sam Zdravko, došao sam kada sam čuo da je moj drug stradao…”, rekao je skromno. Izjavio joj saučešće i prihvatio poziv da popiju kafu u kući.
Hvalio je Leposavine kolače i pitu, popio kafu pričajući joj kako su on i Milutin zajedno bili u vojci.
Leposava se nije sećala da je njen muž ikada spomenuo Zdravka, ali prihvatila je to kao normalnu stvar, jer Milutin nikad prema njoj nije bio otvoren. Jednostavno je njihov brak bio takav – po svim pravilima koje je društvo nametalo, dok je njihov privatni svet bio siromašan.
Udvaranje koje ju je oživelo
Zdravko je počeo da je zove redovno, a potom da dolazi da je izvede u bioskop ili na piće. Leposavi je sve to u početku bilo čudno, ali neka milina ju je obuzimala na zvuk njegovog glasa.
Nikad sa mužem nije išla u bioskop, ali sa Zdravkojm jeste. Nikad sa mužem nije izašla u grad na kafu, ali sa Zdravkom jeste.
Nikad joj muž nije tepao, ali joj je milina bilo kada čuje Zdravka da je zove “Lepa”.
Odjednom je taj nadimak Lepa, prerastao u “Lepa moja”. Zdravko je počeo sve više da se uvlači u njen svet, a Leposava je počela da cveta.
Skinula je crninu, izvukla pramenove, sredila obrve i preporodila se. Deca su bila srećna zbog majke, njima je bilo drago da nemaju toliko obaveza oko nje.
Priznanje koje ju je slomilo
I taman kada je Leposava u Zdravku videla životnog saputnika, muža kakvog nikad nije imala u Milutinu – on je odlučio da je ostavi.
“Lepa, ne mogu više ovako. Dosta je bilo. Imao sam sasvim drugi plan, ali eto – nisam uspeo da se osvetim kako sam planirao.”
“O čemu ti to pričaš?”
“Moj dolazak kod tebe bio je isplaniran. Hteo sam da se osvetim mrtvom Milutinu, kad nisam mogao živom. Pre 40 i kusur godina mi je maknuo devojku koju sam obožavao. Zaljubila se u njega i nije htela da se uda za mene. On joj se udvarao, a onda je odlučio da ode na radnu akciju, a njoj je rekao da ga čeka.
Sa radne akcije je došao sa pričom da ženi tebe, a ona je patila. Vratila se meni, venčali smo se i dobili decu, a onda se ona razbolela. Kancer. Na samrti mi je priznala da nikad nije prebolela Milutina.
Posle njene sahrane odlučio sam da mu se osvetim. Kad sam došao kod tebe, tek onda sam saznao da je on mrtav. Moja želja da mu se osvetim bila je toliko jaka da sam hteo da to sprovedem u delo iako je on mrtav.
Sad sam shvatio da si mi ti postala važna, ali nisam mogao da živim sa tobom dok ti ne kažem istinu.”
Otrežnjenje
Leposava nije znala kako se našla u toj sceni nalik na tursku seriju. Nikad u životu nije htela da živi filmski život. Njen mali život bio joj je sasvim dovoljan. A onda je došao Zdravko i sa njim sav haos.
Kad je otišao, bilo joj je teže nego posle smrti muža. Dani su bili predugački i depresivni, nije znala kuda da se okrene, telo ju je bolelo od tuge…
Njega nije mogla da zove, nije htela da živi sa nekim kome je slučajno poslužila kao sredstvo osvete.
A onda se Zdravko opet vratio kod nje. Samo je stajao ispred vrata i gledao je onim njegovim plavim očima.
“Pa šta,” to je bila jedina misao koja joj je u tom momentu prošla kroz glavu. “Pa šta ako sam mu bila samo predmet osvete, meni je bilo lepo. Život je kratak”.
Pustila ga je da uđe u njenu kuću, u njen život bez žaljenja i premišljanja. To malo života što joj je ostalo, odlučila je da proživi lepo…
