„Izgubila sam sina u nesreći kada je imao 16 godina. Moj muž, Sem, nije pustio ni suzu. Naša porodica se raspala i na kraju smo se razveli. Sem se ponovo oženio, i 12 godina kasnije je preminuo. Nekoliko dana nakon toga, njegova žena je došla da me vidi.
Na moje zaprepašćenje, rekla je: ‘Konačno je vreme da znaš istinu. Sem je otkrio da nije biološki otac tvog sina. Držao je to u tajnosti i zamerio ti zbog toga. Zato, kada je vaš sin umro, nije mogao da zaplače — bio je još uvek toliko povređen.’
Nastavila je: ‘Ali u poslednjim godinama njegovog života, videla sam koliko se kaje. Želeo je da je pokazao više saosećanja. Bio je slomljenog srca i mnogo je žalio za tvojim sinom, čak iako nije bio njegov biološki.’ Osetila sam kao da mi se ceo svet srušio.
Da, slagala sam Sema. Moj sin je bio iz veze sa dečkom s fakulteta i znala sam, od trenutka kada se rodio, da Sem nije njegov biološki otac. Ali nikada nisam ni pomislila da je Sem to takođe znao, niti da je čak uradio DNK test. Kao da me je moja sopstvena laž sustigla.“
