Jasna je oduvek verovala da zaslužuje “život na visokoj nozi”. Kada se udala za Dragana, mislila je da će njegova ambicija brzo doneti novac. Međutim, Dragan je bio čovek koji je verovao u pošten rad – radio je dve smene u lokalnoj fabrici, a noću je učio, nadajući se da će jednog dana otvoriti nešto svoje.
„Meni ne treba čovek koji miriše na ulje i metal, već neko ko će me voditi u Pariz“, rekla mu je Jasna jednog hladnog jutra, spakovala kofere i otišla sa čovekom koji je vozio najnoviji Mercedes u gradu.
Pad u zaborav
Decenija je prošla. Jasnin “princ na belom konju” ispostavio se kao običan prevarant koji ju je, nakon što je potrošio njen miraz i mladost, ostavio zbog mlađe.
Jasna se vratila u rodni grad, slomljena i bez prebijene pare. Da bi preživela, zaposlila se kao radnica na održavanju u najmodernijoj privatnoj klinici koja je tek otvorena.
Svakog jutra, Jasna je u sivoj uniformi brisala hodnike, saginjući glavu pred bogatim pacijentima, moleći Boga da je niko ne prepozna.
Dan kada se sve srušilo
Jednog dana, na spratu hirurgije nastala je uzbuna. “Dolazi vlasnik klinike”, šaputale su sestre. Jasna je užurbano ribala pod ispred VIP apartmana, želeći da se skloni pre nego što prođe delegacija.
U tom trenutku, vrata lifta su se otvorila. Izašao je čovek u besprekornom belom mantilu, okružen asistentima. Njegov hod je bio siguran, a glas dubok i smiren. Jasna je zastala, a krpa joj je ispala iz ruku.
Bio je to Dragan. Ali ne onaj umorni radnik u masnom kombinezonu. Bio je to čovek koji je svojim trudom postao jedan od najboljih kardiohirurga u regionu i vlasnik klinike u kojoj je ona sada čistila.
Susret koji je boleo
Dragan se zaustavio baš ispred nje. Pogledi su im se sreli. Jasna je poželela da zemlja propadne, čekajući da je on ponizi, da joj se nasmeje u lice ili da joj kaže kako mu je drago što je vidi u blatu.
Dragan je samo mirno pogledao u njenu uniformu, a zatim joj pružio ruku da joj pomogne da podigne krpu. “Jasna, drago mi je što te vidim. Nadam se da si dobro,” rekao je, bez trunke zlobe u glasu.
Izvadio je svoju vizitkartu i zakačio je za njenu radnu svesku. “Ako ti ikada bude trebala bilo kakva medicinska pomoć, za tebe i tvoju porodicu, ovde su vrata uvek otvorena. Besplatno.”
Gorka lekcija
Okrenuo se i nastavio dalje, ne osvrćući se. Jasna je ostala da stoji u hodniku, dok su joj suze kvasile sivu uniformu. Shvatila je da je pre deset godina ostavila čoveka koji je imao potencijal da postane sve, samo zato što u tom trenutku nije imao ništa.
Dragan joj se nije osvetio uvredama. Osvetio joj se svojom dobrotom i uspehom, ostavljajući je da živi sa saznanjem da je sopstvenu sreću bacila u smeće jureći za lažnim sjajem.
